Daro Vez | „Nevidljivo“ graviranje
16004
post-template-default,single,single-post,postid-16004,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,columns-4,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-10.1.1,wpb-js-composer js-comp-ver-5.0.1,vc_responsive
 

„Nevidljivo“ graviranje

„Nevidljivo“ graviranje

 

„Nevidljivo“ graviranje

– Realno se može očekivati zamena laserskog generatora nakon 12 do 18 meseci, a zabeleženo je i kraće vreme

Na polju graviranja i rezanja, pojavile su se laserske mašine, kao najnoviije tehničko dostignuće. Za razliku od postojećih, mehaničkih, one koriste infracrveni laserski zrak, talasne dužine 1.060 nanometara (nm), koji razara, gravira i seče različite materijale.

Zrak nastaje u generatorskoj cevi, gde se kao rezultat visokonaponskog pražnjenja, kroz gasove na podpritisku, javlja emisija fotona, pomenute talasne dužine.

Cinkselen štiti optiku

U cevi se fotoni usmeravaju duž optičke ose, pomoću dva ogledala: nepropusnog i polupronusnog. Kada fotoni sakupe dovoljno energije, oni koji se krecu paralelno sa osom generatora, prolaze kroz polupropusno ogledalo. Zatim se, tako nastali zrak, usmerava i fokusira pomoću optike sa slojem cinkselen materijala (Zn, Se).

Infracrveni spektar je odabran za ovu namenu, jer nosi najviše energije, koju moze da preda, isporuči,  radnoj površini.

Pošto je površina standardne staklene optike nepropusna za ovu talasnu dužinu, i kao takva bila bi ostećena (”gravirana”), nanesen je sloj cinkselena. Zahvaljujući tome, ta talasna dužina se može prelamati i fokusirati. Ovakva optika, koju koristi, recimo, firma “Xenetech”, je veoma kvalitetna i ekskluzivna.

Pošto je infracrveni deo spektra nevidljiv za ljudsko oko, za podešavanja polazne tačke za graviranje i sečenje, koristi se crveni poluprovodnički laser (red pointer) male snage (najčešće 5 mW), kao “nišan”. Ovaj zrak mora da bude apsolutno kolinearan sa “radnim”, infracrvenim zrakom.

Ovakav “kompozitni” zrak se do radne površine dovodi pomoću ogledala, a fokusira u preciznu tačku pomoću sabirnog sočiva. Standardne snage laserskih generatora za ove namene, se kreću od 12 do 100 vati (W), a na zahtev kupaca, moguće je obezbediti i snažnije.

Kretanje radne  tačke obezbedjuju dva cinkselen ogledala, koja se po X i Y osi kreću zahvaljući step ili servo motorima. Njih kontroliše elektronska upravljačka jedinica, koja vrši linearnu i cirkularnu interpolaciju, kao i sinhronizaciju rada motora, po obe ose.

Ova kretanja su veoma brza, a ovaj sistem je do perfekcije dovela pomenuta američka firma “Xenetech”, do čitavih 3,8 metara u sekundi. Visoke brzine, naravno, zahtevaju i veliku snagu lasera, kako bi se mogle koristiti. Ovaj način upravljanja poznat je i kao CNC (computer numeric control).

Zahavaljujući tome, ove mašine pripadaju grupi – “pametnih”.

Upravljačka jedinica, takodje, moduliše snagu (menja intenzitet) laserskog zraka, za svaku graviranu tačku, posebno.

Najčešći jezik koji uopravljačka jedinica razume, je takozvani G-kod, koji je standardan jezik za upravljanje i industrijskim mašinama za obradu raznih materijala. Ovaj, ili njemu sličan jezik, je za korisnika graverskih mašina, najčešće, nevidljiv. Sama mašina sa kompjuterom “priča” preko standardnih Windows-ovih print drajvera. Tako je omogućeno veoma jednostavno korisćenje ovih mašina kao običnih štampača, iz skoro bilo koje windows aplikacije

(Corel Draw, Photoshop, Word…). Naravno, postoje i specijalizovani programi, koje ne isporučuju svi proizvodjaci mašina, već svoje kupce zadovoljavaju standardnim drajverima.

„Daltonizam“ naprava

Skoro sve mašine su u stanju da raspoznaju različite nijanse svih boja, pretvarajući ih u nijanse sive, od bele do crne, najčešće u 256 nivoa. U poslednje vreme, nude se i neke dalekoistočne mašine, koje „pate“ od “daltonizma”, te im je prosledjivanje bilo kakve slike u boji ili sivim nijansama – uzaludno. Njima je potrebno unapred prevesti sliku u raster crnih tačaka, različitih gustina.

U usavršavanju vernog prenošenja slike, prepoznavanja, su najdalje otišli pojedini americki proizvodjači, čije su mašine dovoljno “pametne” da ovaj zadatak obave same.

Ne zalazeći u mogućnosti ostalih proizvodjača, za “Xenetech” – to tvrdimo.

Kao i sve mašine, i ovima je potrebno specifično redovno stručno održavanje, i zamena dotrajalih delova. Zbog ovoga je veoma bitna servisna podrška proizvodjača, o kojoj se kupci moraju dobro raspitati pre nego što se odluče za odredjenog rpoizvodjača. Jer, ove “pametne naprave” nisu jevtine. Najčešći razlog za obraćanje servisu je istrošenost laserske cevi, generatora. Proizvcodjači mašina, najčešće, deklarišu teoretski radni vek laserskog generatora, od oko 20 hiljada sati. To bi i moglo biti tačno, ako bi mašina radila – neprekidno. Zvuči apsurdno, ali je dokazano u praksi.

Kritični elemenat laserskog generatora je gas helijum (He), koji zbog malih dimenzija svojih molekula, lako pronalazi put kroz stakleni omotač u atmosferu. Pošto je za nastajanje laserskog zraka neophodna tačna koncentracija smeše tri gasa: ugljendioksida, azota i helijuma, ovo “curenje” helijuma izaziva i prestanak rada laserskog generatora. [to su češće temperaturne promene, koje se dogadjaju prilikom uključivanja i isključivanja mašine, stvarni radni vek je značajno manji. Realno se može očekivati zamena laserskog generatora nakon 12 do 18 meseci, bez obzira na dinamiku rada mašine. Zabeleženi su, medjutim, slučajevi skraćivanja radnog veka.

Prilikom zamene laserskog generatora, neophodno je izvršiti podešavanje optike.

Nakon odredjenog vremena, dolaze na red za zamenu i klizni i prenosni elementi linearnog vodjenja (zupčasti kaiševi i linijski ležajevi). Pomenuta firma „Xenetech“, treba reći, daje doživotnu garanciju na ugradjene klizne ležajeve.

Ove zahvate treba prepustiti stručnom licu, jer bi moglo doći do strujnog udara (ipak, u pitanju je visokonaponskli signal), oštećenja samog generatora ili pobudne elektronike, i neravnomernog rada zraka, po čitavoj površini (oštrina, dubina, proporcionalnost).

Jovica Danilović

Aleksandar Micić

(Tekst objavljen u časopisu “Graver”)